Овдан қайтишда подшо оркасига қараб Афандига деди:
— Афанди, отингиз нега кулаётибди?
Афанди дарҳол жавоб қайтарди:
— Тақсир, отингизнинг кети очилиб қолибди, шунга куляпти.
— Сизга текканимда кўзим кўр, қулоғим кар бўлган экан..
Эр:
— Ана кўрдингми қандай касалликлардан озод қилдим сени..
— Кимга қанақа.
— Бу нима деганиз?
— Беморларга сезилади, менга эса йўқ
— Албатта. Бу дорини олган беморлар шу пайтгача олдимга қайтиб киришмаган.
— Ҳадeб сакрайвeрмагин, қорнинг қатта бўлиб қолади!
Бола кўчага чиқса ҳомиладор аёл турибди. Сeкин ёнига кeлиб дeди:
— Ана шундай бўлади, камроқ сакраш кeрак эди.
— Сен нега ит билан гаплашиб ўтирибсан, - деганда
— Доктор бу ит эмас пойафзал-ку, - деб жавоб берибди.
Шифокор хурсанд бўлиб:
— Нега бу инсонни бу ерда олиб ўтирибсизлар? Ахир у соппа-соғ-ку.
Бемор пойафзалига қараб:
— Тузик кўрдингми бизнинг гапимизга шифокор ишонди - деб хурсанд бўлибди.
— Нима сабабдан? Қани тушунтиринг?!
— Эрим ваннага сув тўлдирволиб қармоқда балиқ овлаябди!
— Шартта қўлидан қармоқни олиб қўйинг!
— Ҳооо, мени ҳам балиқ егим келябдида!
— Шу ўқитувчимизга ишонгим келмаяпти-да. Кеча 5+5=10 деяётган эди, бугун эса 7+3=10, деяпти.





