— Hello
— Where are you from?
— I'm from Uzbekistan. And where are you from?
— America.
— Aldama.
— Hudo haqqi!
— Ассалому алайкум, ўртоқ бошлиқ!
— Салом. Сен янги келганлардансан-а?
— Ҳа, шундай!
— Топишмоқ айтаман топ! "Ким ичмайди, чекмайди. Янги йилда навбатчиликда қолади!"
— ...
— Ҳа, фақат ақл қолган холос.
— Эссиз дарров йўқотиб қўйибсанда.
— Сизга гуноҳларимни очиқ-ойдин гапириб бермоқчиман.
Йигит ҳайрон бўлиб:
— Ахир 3 кун олдин ҳамма гуноҳларингни айтиб бергандинг-ку?! - деса, қиз:
— Янгилари бор! - дебди.
— Ўғлимни билими сал пастроқ. Сиздан илтимос, осонроқ савол берсангиз...
Ўқитувчи рози бўлибди. Имтиҳон бошланибди. Навбат бойнинг ўғлига келибди.
— Сизга осон савол бераман. Абдулла Ориповнинг "Ўзбекистон" шеърини ким ёзган? - дебди ўқитувчи.
Ҳалиги йигит ўйланиб туриб:
— Шукур Бурхонов, – дермиш.
Ёнидаги йигит:
— Нега дарвозани тепдинг? - деса, йигит:
— Шундай қилсам, қўли банд экан, қуруқ қўл билан келмаган деб ўйлайди-да кейин дарвозани очади, - дебди.
— Кеча хотиним пиширган овқатни мақтайман деб, “Онаси, овқатинг мазали эмас, ... жудаям мазали чиқибди” демоқчи эдим. Гапимни охиригача айтишга улгурмадим...
Бир киши чўлда чанқаб кетаёса, олдидан қудуқ чиқиб қолибди.
"Сув-сув" деб қудуқ томон югурса, уни ичидан бир одам чиқиб "Қани?" дебди.





